Miroslav Krleža (1893 – 1981) bio je hrvatski književnik. Rođen je u Zagrebu u građanskoj porodici niže-srednjega socijalnoga statusa. 1893. godine. Pohađao je Klasičnu gimnaziju u Zagrebu i završio je 1909. godine. Pohađa vojnu kadetsku školu u Pečuhu, te neposredno uoči Prvog svetskog rata, u doba Balkanskih ratova, pod uticajem jugoslovenske integralističke ideologije beži u Srbiju. Godine 1913. prekida vojne studije u peštanskoj Ludovicejskoj akademiji. Preko Pariza i Soluna dolazi u Srbiju s namerom da bude dobrovoljac u srpskoj vojsci. Osumnjičen je kao špijun i srbske ga vlasti proteruju. Vraća se u Austro-Ugarsku i u Zemunu biva uhapšen na osnovu poternice Ludoviceuma. Godine 1915. mobilisan je kao domobran i poslan na bojišnicu u istočnoj Europi (Galicija) gde doživljava Brusilovljevu ofenzivu. Na bojištu je kratko vreme, a ostatak rata provodi po vojnim bolnicama i toplicama zbog slaboga zdravstvenog stanja, a i objavljuje prve književne i novinske tekstove.
Krleža je ostvario veliki opus (po različitim brojanjima, njegova sabrana dela obuhvataju između 50 i 80 svesaka) koji pokriva kako središnje književnoumetničke žanrove, tako i atipične ili marginalne zapise (enciklopedijske natuknice, prepiska o raznim temama, putopisi, ...). Rani uticaji obuhvataju skandinavske dramatike kao Ibsena i Strindberga i filozofa Ničea, kojima su se kasnije pridružili prozni i pesnički uradci Krausa, Rilkea i romaneskno delo Prusta. Iako je često iskazivao averziju i prezir prema Dostojevskom, u grozničavim dijalozima Krležinih romana i drama vidljiv je trag ruskog pisca, kao i impresionizma i ekspresionizma koji su dominirali nemačkim govornim područjem prve dve decenije 20. veka.
Iako je pokrenuto čak nekoliko edicija, još ne postoji niti jedna koja bi obuhvatala celi Krležin opus. Dodatno takav eventualni pokušaj otežava i činjenica da je sam autor neprekidno intervenisao u svoja već objavljena dela.